Проблеми са породицом

mitic.kk је написао:

Помаже Бог свима!

Имам проблем са оцем. Никада нисам имала добар однос са њим, мајка је углавном носила све обавезе и бриге породице, он се ослањао на њу и на своје родитеље. Пио је и данас то ради, али се крије, малтретирао целу породицу, а највише мајку нашу. Увек сам желела да зарадим новац и да одемо са сестрама и њом негде далеко. Детињство нам је било и лепо и обележено стресом. Мајка нам је умрла пре 3 године. Имам једну годину дана млађу сестру од себе, а најмлађа сестра је када је мама умрла имала 14 година. Волим своје сестре највише на свету, а најмлађу желим да заштитим од свега лошег, да јој пружим најбоље, кад је већ рано остала без мајке. Ја сам од ње старија 13 година. Отац нам је после мамине смрти приређивао стресове, али није био насилан. У неку руку се више труди да буде отац најмлађој сестри, што ми је драго, кад нама двема није. Немам поверења у њега, толико лажи, сплетки, насиља, стресова у детињству, а све то без насиља у повременим епизодама и данас, довело је до тога да га не подносим. Објективно жао ми је њега као човека, јер је могао да има леп живот и породицу, он је изабрао боемски и беспосличарски, који га је довео до депресије. С друге стране не могу да подносим његово присуство. Дешава ми се да имам хистеричне нападе и да много плачем за неке ситнице, које његово понашање код мене изазива. Молим се за њега Богу, да му Бог помогне јер знам да му није добро. Желим му све најбоље, али да буде далеко од мене. Сигурно да није нормално ово све, али ја немам снаге за њега, отишла бих далеко само сам у кући због сестре. Моје питање је како се решити ове нетрпељивости, како изаћи из ове ситуације?

draga KK,

zao mi je zbog svega sto prolazis i muka koje trpis i iskusenja… Imam dvoje dece odrasle (21 god, blizanci) koji isto kao ti ne mogu da zive sa ocem, koji tesko podnose njegovo prisustvo. U braku smo dugo i ja takodje trpim, i okrivljujem sebe sto moja deca pate. Mislim da  je iskusenje zivota sa takvom osobom (objektivno los muz i otac) moj iskusenje i da sam kao majka MORALA da zastitim decu, jer sam ja srecom ziva, a tvoja mama je na zalost preminula. Ali ja nisam uspela, molila sam muza da se razidjemo, sve iskreno govorila, pokusala sve sto sam mogla, ali on je jednostavno takav jedan nesrecnik i neko bi rekao parazit, egocentrik itd. ali ja vise ne znam. Fizicki sam jako obolela i sad mi je zdravlje vec kriticno ugrozeno itd.

Dakle, samo razumski, treba da odes, nadjes posao i polako izvuces sestre i da odete sto dalje od takvog oca.

Ali kad uz puno snage utisam prokleti Ego, ja onda znam u srcu da su i tvoj otac i moj muz stvorenja Bozija i deca kao i mi, i da su i u njima borbe dobra i zla, i da moramo da im pomazemo, mozda je to nasa sudbina? Mozda je to za nas dve, i mnoge druge, zivotni izazov, da istrpimo, da probamo da njima pomognemo pa i po cenu sopstvenog zivota.

Iskreno, kao majka, ja se za tebe i tvoje sestre ipak bojim, jer svakog dana trpite nesto sto prostim preseljenjem i fizickim napustanjem oca toliko bi vam laknulo… I osecam da vam treba zastita. Ali eto, nisam umela ni svoju decu da zastitim, posledice su lose, cerka mi je potpuno na krivom putu, sin se jos i drzi, ali posledice se vide, svi propadamo, samo je muz fizicki zdrav i to ce se zavrsiti mojom smrcu i dubokim psihickim traumama koje ce deca nositi celog zivota… a kriva sam eto ja.

Volela bih da mogu da ti pomognem, izvini sto predugo pisem, ali mozda ipak, usudicu se da kazem:

Moras prvo zastiti sebe i ako si ti ugrozena, Bog ce kao i uvek sve oprostiti, a ti pricaj sa ocem i objasni mu da MORAS da odes i polako preuzmes jednu po jednu sestru… Tako ces spasiti sve, pa i oca….

Izvini molim te na ovom dugom pismu ali vidim na svojoj deci tacno ta bi se vama moglo desiti i ne zelim ti to, molim te budi jaka, pricaj sa ocem kao covekom i probaj da odes. Srecno i neka vas Bog sve cuva!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

mitic.kk

mitic.kk је написао:

Хвала Вам пуно на јављању, јако ми значи да бар са неким разменим мишљења на ову тему. Покушала сам са родбином да разговарам, али сви као разумеју, а на крају стигнемо до тога да ми не поштујемо оца, а нико се не пита како издржавамо. Од кад је мама умрла, немамо ни са ким да поделимо оно што пролазимо. Хвала Вам још једном што сте издвојили време. Жао ми је и Вас и Ваше деце, јер разумем кроз шта пролазите. Мислим да нико није крив, па ни Ви. Једноставно, осећам се као у лавиринту. Било је много разговора, он је лабилан човек, пре свега мисли на себе, сестра је малолетна још увек и због тога смо са њом, јер он лоше утиче на дете, да нисмо ми не би имала све оно што је нормално за сваког тинејџера. Мислим на материјалне ствари, али и на дужности родитеља које обављамо ја и сестра, јер се отац понаша као да је његово дете ту да би се проћаскало и да нема потребе. Да не говоримо о подршци и уточишту, које јој је потребно након смрти мајке. Хвала Богу, па је јако везана за мене од малена, па се надам да ћу моћи као и до сада да будем ту за њу. Све ово не пада ми тешко, његово присуство ми је најтеже, као со на рану. Сигурно није нормално ово моје осећање, не знам како да превазиђем то. Желим свима који пролазе тешкоће какве год биле, да верујемо да је Бог уз нас, и да не губимо веру. Хвала Вам на саветима и одговору. Искрено желим Вама и Вашој деци да будете, живи и здрави и срећни. Ви сте свесни, а Ваш супруг и мој отац, вероватно да нису свесни својих дела и мисли, верујем да је тешко бити у њиховим главама.

 

Hvala ti od srca draga KK i samo hrabro i s ljubavlju, idemo mi svi dalje, korak po korak… Hvala ti duso moja i drzi se, ti si junak i imas veliko srce, i samo hrabro, uspravne glave….. Saljem ti jaki zagrljaj i neka vas Bog blagoslovi i cuva, i tebe i sestrice!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

mitic.kk